No comments yet

Intervju s režiserima Pljačke trećeg maja

Sa idejom da se predstave približe potencijalnoj publici, te razgaranja intrige među njenim redovima, odradili smo mini – intervju sa režiserima i piscima predstave ”Pljačka trećeg maja”, Rašić Markom i Jovanović Nikolom. U nastavku vam  prenosimo njihove impresije.

 

marko rasic slikanikola jovanovic slika

  1. Šta za Vas znači učestvovanje u humanitarnom projektu?

M: Pomaganje onima kojima je pomoć preko potrebna, jer volimo da i svojim primerom pokažemo da svako može da učini makar malo. Kada je reč o mom rodnom gradu, nikada mi ovakve stvari ne padaju teško, naportiv. Bilo bi lepo kada bi se mnogo više ljudi uključilo u akcije ovog tipa, ali mislim da ipak ima još uvek mnogo humanosti među Nišlijama, i srećan sam zbog toga.

N: Projekti kojima se najviše ponosimo i smatramo ih najznačajnijim jesu upravo oni koje smo radili sa idejom humanitarizma. Obnavljanje predstave „Pljačka Trećeg Maja“ nakon dvogodišnje pauze a povodom učešća na Daskama Humanosti ima poseban značaj za nas i daje dodatnu motivaciju da ponovo damo sve od sebe.

 

  1. Koliko potraje od zamisli do aplauza?

M: Zavisi od predstave do predstave, ali u slučaju Pljačke, bilo je oko dva i po meseca. Pritom, treba naglasiti da je prošlo dva i po meseca od inicijalne ideje, preko pisanja samog teksta do „ulaska u prostor“ i prvih proba sa glumcima, što je nesvakidašnji rekord, svakako. Ne znam mnogo predstava koje se mogu pohvaliti time.

N: Tokom samog rada – više nego što bismo želeli. Nakon završetka – prekratko 🙂 „Pljačka“ konkretno je realizovana za neka 2 meseca.

 

  1. Po kom liku ćemo pamtiti predstavu?

M: Nadamo se po svim likovima, jer su živopisni. Svaki od njih je pisan tako da se istakne nekom karakternom crtom, što je jedan od aduta ove predstave, jer nema „praznog hoda“ kada je reč o likovima – svi su važni.

N: Verovatno će svaki gledalac pamtiti predstavu po nekom drugom liku. Svako od njih ima neki svoj jedinstveni karakter koji ostavlja drugačiji utisak na ljude.

 

  1. Koji je Vaš omiljeni lik iz predstave i zašto?

M: Teško je odlučiti se između Avrama, čuvara banke i Đoke, jednog od lopova. Naravno, sve je to individualno, a i zavisi od trenutne podele, jer je prošlo nekoliko glumaca kroz Pljačku tokom svih ovih sedam godina, koliko se igra. Ali, svi su mi dragi, jer je ovo ansambl predstava u svakom smislu.

N: Kao nastavak na prethodni odgovor, mišljenja sam da svaki od likova nosi nešto sebi svojstveno tako da je meni kao piscu i režiseru teško da izdvojim samo jedan. Nijedan lik ne bi mogao da postoji i bude to što jeste bez sinergije sa ostalima.

 

  1. Koju poruku šaljete ovom predstavom (za one koji nisu gledali)?

M: Stvarnost je vrlo često drugačija od onoga što većina misli. Budite otvoreni za malo drugačije gledanje na stvari.

N: Često volimo da kažemo kako ova predstava nema ambicije da gledaocima prenese neku uzvišenu mudrost i filozofiju. Jedina poruka koju imamo bi mogla da glasi – dođite u naš svet na sat vremena da vas nasmejemo a svaka ideja koju budete dobili tokom gledanja je “potpuno slučajna”.

 

  1. Koji žanr preferirate da režirate?

M: Nikola i ja nismo pozorišni reditelji, niti imamo takvih aspiracija. Svako od nas ima svoje „favorite“, međutim – uspeli smo da se nađemo na zajedničkom terenu, a to je krimi – komedija i sitkom (situaciona komedija), što je i osnova za pisanje Pljačke.

N: Gotovo sve predstave u kojima sam učestvovao su bile komedije, tako da je logično zašto i „Pljačka“ nije bila izuzetak od tog pravila.

 

  1. Šta Vas je inspirisalo da predstava izgleda baš ovako?

M: Nedostatak većih novčanih sredstava što bi omogućilo raskošniju produkciju. Bilo je neophodno sklopiti celu priču sa jako malo novca, ali to se na kraju pokazalo kao dobitna kombinacija – jer kvalitetna dela vrlo često nastaju sa ograničenim sredstvima, premda se tada povećava kreativnost i snalažljivost.

N: Krimi komedija nas je oduvek fascinirala kao filmski žanr, tako da smo želeli da nešto slično vidimo i na pozorišnim daskama. Glavna ideja kojom smo se vodili tokom rada je da želimo da napravimo predstavu koju bismo hteli da gledamo više od jednog puta. I eto, nakon 37 izvođenja još nam nije dosadilo.

 

  1. Šta je ono što izdvaja ovu predstavu od drugih?

M: Napisali su je članovi jednog amaterskog pozorišta, sa 25 godina, i kao takva se igra godinama. Retko se dešava da jedan tekst bude napisan od strane članova bilo kog pozorišta, bude prepoznat od strane publike i srdačno prihvaćen. Glumci su i dramski pisci, i reditelji i glumci – pozorišna manufaktura. Pored toga, Pljačka je po žanru krimi – komedija, što je jako redak žanr u pozorištu; krimić je svojstveniji filmskom izrazu.

N: Smatram da tajna uspeha ove predstave leži u izuzetnoj ekipi koja u njoj učestvuje. Energija među glumcima koja postoji van scene se itekako oseti na sceni. Takođe, struktura priče je takva da dozvoljava i ohrabruje improvizaciju i daje glumcima slobodu koju retko mogu da osete u drugim komadima.

 

  1. Zašto baš pljačka trećeg maja?

M: S obzirom da je predstava parodija, parodira se i naslov jednog domaćeg filma (Pljačka trećeg rajha), ali svaka rediteljska namera se tu završava, jer predstava nikakve veze sa filmom nema, niti postoji bilo kakva loša namera (naprotiv, ja lično obožavam taj film). Mnogi nas to pitaju, ali nikakvih skrivenih znakova tu nema, prosto – ime Pljačka trećeg maja zvuči dobro i efektno.

N: U pitanju je parodiranje imena poznatog domaćeg filma “Pljačka Trećeg Rajha” i tu se svaka sličnost završava.

 

  1. Da li predstava ima hepi end i koliko je danas hepi end realan?

M: Sve je stvar percepcije. Zavisi na čijoj ste strani, ali se može reći da će svi likovi na kraju priče dobiti baš ono što im, negde, i pripada.

N: S jedne strane, ne bih otkrivao kraj predstave onima koji je nisu gledali, a s druge, ostaje na publici da donese sud o hepi endu. Ova predstava konkretno nije opterećena nekom porukom već više kompletnim doživljajem koji gledalac dobija od prvog do poslednjeg minuta. Ako kažemo da današnje vreme retko dozvoljava hepi endove, onda bih ja rekao da “Pljačka Trećeg Maja“ ima za cilj da učini gledaoca „hepi“ do samog „enda“.

 

Post a comment